Citat.rs » Vaši radovi » Branka Orlić




Branka Orlić - "Cena moje duše nije ovozemaljska"


Uzimam ovaj svakodnevni otrov, prpošan je i maglovit
staklo seče sve pore moje sopstvene kože i krah je zaista trnovit
nije možda moje da sudim o tim bledim utvarama koje se umivaju noću,
ali ponekad osetim da sam jedini koji posegne za bocom koja se kupa u znoju.

Taj znoj. Moj raj. Ja. Sve ovo isprazno je, nevaljalo, i slike su prozirne bez gušta
otvaram oči i ta belina para stvarnost koja je postala sušta,
sušta, jer mi je stvaramo takvom, ne srameći se pred vlastitim odrazom,
a sve i ako želimo menu, nećemo je izroditi jer je u trenutno vreme to preopasno.

Šta ako ustanem? Hoću li pasti? Ma neću. I ustajem smešno ratnički.
Kome se sad klanjam? Koga zazivam? Kad bi u ovom svetu bilo šta, bio bi to greh smrtni
parafraziram svetove, jer takav je moj smisao
oči mi gledaju u tajanstveni sjaj koji je jučer blato u crnoj rupi obrisao.

Jer sad je sve nevažeće, ne poistovećujem se sa samim sobom
nisam ja onaj kakav jesam, za ono za što me Svevišnji namenio
radije bih poljubio hladni zid nego usne topljene vrelinom koje se maskiraju u laž
radije bih prokleo izgled svog lika u kozmosu nego osetio okaljanog bližeg dodira draž.

Sve je tek puko, samo beži, trans je ludilo
tko sam, ne definišem, da mi se ne bi o pogrešku otrlo
zasad cu se nazvati "ja", jer to mi osobno deluje zvučno i odavde udaljeno,
a to je tek prvi korak kako se ni slučajno ne bih s ovim ovde poistovetio.


Dodato : 30.Mar.2014

Vaši radovi kategorije

  • Poslednje dodato
  • Sad se čitaju
  • Najčitaniji radovi
  • Slučajan izbor

Oglasni prostor